POSLOVNI PORTAL O UPRAVLJANJU OTPADOM I RECIKLAŽI 
www.reciklaza.bizwww.otpad.biz

Newsletter # 21

 
 
A  K  T  U  E  L  N  O

Trivan: Za upravljanje otpadom potrebno javno-privatno partnerstvo

 

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, novi ministar u Vladi Srbije, poručuje da se upravljanjem otpadom i otpadnim vodama, i kvalitetom zemljišta, moramo pozabaviti odmah.

Goran Trivan, međutim, ukazuje da nema dovoljno sredstava da bi sami da rešili problem upravljanja otpadom, te da je potreban novac sa strane.

"Model koji to omogućava, a da mi ne izgubimo kontrolu nad resursom, jeste model javno-privatnog partnerstva, da pronalazimo strane partnere koji su spremni da imaju korist od toga", objašnjava Trivan u razgovoru za Tanjug.

Prema nekim slobodnim procenema, zbog nedostatka ulaganja u sistem upravljanja otpadom Srbija godišnje izgubi više desetina miliona evra, a ministar ne ulazeći u procene naglašava da otpad nije đubre, kako se često govori, već ozbiljan resurs koji treba da kontrolišemo.
Opširnije...

U  FOKUSU 

CRH Srbija - Pretvaranje otpada u alternativno gorivo definisanog kvaliteta

 

Ministar CRH je vodeća internacionalna grupa u oblasti građevinskih materijala, koja zapošljava 87.000 ljudi na blizu 3.800 operativnih lokacija u 31 zemlji širom sveta.
Cementara CRH Srbija smeštena je u centralnoj Srbiji, u selu Popovac, blizu Paraćina, 170 km južno od Beograda. Godišnji kapaciteti cementare su 1 350 000 tona cementa i veziva.

Sa dve fabrike betona blizu Beograda, u Krnjači i Dobanovcima, CRH Srbija je prisutna i na tržištu gotovog betona, a flota od 15 brodova eksploatiše, transportuje i prodaje pesak i šljunak različitih frakcija širom Srbije.

Poseban sektor u CRH Srbiji ima dugogodišnje iskustvo u tretmanu i proizvodnji alternativnih goriva iz sortiranog komunalnog otpada. CRH Srbija je počela da radi sa otpadnim gumama 2008., a od 2010. godine se bavi i tretmanom čvrstog neopasnog otpada.  za zaštitu životne sredine Goran Trivan, novi ministar u Vladi Srbije, poručuje da se upravljanjem otpadom i otpadnim vodama, i kvalitetom zemljišta, moramo pozabaviti odmah.
Opširnije...

Na deponijama zatrpano 50 miliona evra

OTPAD u Srbiji konačno dobija na ceni. Prvi rat za smeće "buknuo" je u Novom Sadu, gde se gradska vlast grčevito bori da sačuva sadržaj kontejnera. Na jednoj strani su se našli komunalci, a na drugoj recikleri i sakupljači sekundarnih sirovina.

Do nedavno je važnost reciklaže bila potpuno zanemarena, ali sve više je onih koji u poslednje vreme shvataju vrednost đubreta. Tako je u "Srpskoj Atini" glavno pitanje ovih dana: čije je smeće koje građani odlažu u kante?

JKP "Čistoća" tvrdi da otpad pripada njima i zato su doneli odluku o angažovanju čuvara koji bi trebalo da spreče sakupljače sekundarnih sirovina da prazne kontejnere. Nova mera "podigla je na noge" ceo niz udruženja građana, koja smatraju da se time krši pravo na rad i opstanak jednog od najranjivijih delova populacije Srbije.


Inženjeri: Plaćamo unapređenje životne sredine, a gori nam deponija

Požar koji je u četvrtak izbio na gradskoj deponiji posledica je dugogodišnjeg nerada i nebrige o odlaganju otpada u Novom Sadu, smatraju Inženjeri zaštite životne sredine.

Iz ovog udruženja poručuju da se "problemi zaštite životne sredine ne mogu večno gurati pod tepih i opravdavati visokim ulaganjima", te da u telima godinama taložimo zagađujuće materije, kao posledicu života u devastiranoj, zagađenoj sredini. 
"Najžalosnije od svega jeste što Novosađani još od 1995. godine svakog meseca odvajaju sredstva za unapređenje stanja u zaštiti životne sredine i dočekali su da žive u gradu koji nema rešen sistem upravljanja otpadom, čija deponija gori i negativno utiče na zdravlje ljudi, gde ne postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, fekalna kanalizacija se izliva direktno u Dunav na keju...", poručuju Inženjeri zaštite životne sredine i zahtevaju od nadležnih da preduzmu sve neophodne mere za sanaciju deponije, izgradnju sanitarne deponije i uspostavljanja sistema upravljanja otpadom kao što je predviđeno propisima.

Jug EU se zalaže za strožije propise o otpadu


Članice Evropske unije sa juga više nego nordijske zemlje podržavaju stroža pravila EU o upravljanju otpadom, pokazao je novi izveštaj ekoloških organizacija. Snažniju podršku reciklaži daju zemlje koje zapravo zaostaju po tom pitanju - Grčka, Rumunija i Španija, najviše joj se protive Danska i Finska a brojne članice EU još kriju svoje pozicije.
Ekološke nevladine organizacije Evropski biro za ekologiju (EEB), Prijatelji Zemlje Evropa i Nula otpada Evropa zajedno su obavile istraživanje u kojem su građane EU pitale da li podržavaju predlog da se politika upravljanja otpadom pooštri.
Stručnjaci za upravljanje otpadom srešće se sledeće nedelje u Briselu a do kraja maja treba da budu pokrenute konsultacije između Evropske komisije, Parlamenta i Saveta o novim propisima na tom planu.

Opširnije.... 
 
 
 
 
 
udruzenje reciklera

©Ios-Hrabri Čistač
Web Design & Development by

Webix Design