POSLOVNI PORTAL O UPRAVLJANJU OTPADOM I RECIKLAŽI 
www.reciklaza.bizwww.otpad.biz

Newsletter # 17

 reciklaza
 

NEDOSTATAK FINANSIJA KOČI RECIKLAŽU


Srbija godišnje proizvede oko 100.000 tona opasnog otpada. To se pre svega odnosi na industrijski otpad, kao što su motorna ulja, gume, baterije, akumulatori, elektronski i električni uređaji koji posle svog životnog veka predstavljaju opasan otpad. Ukoliko se ne tretira na adekvatan način, zbog brojnih opasnih materija koje sadrži može da prouzrokuje ozbiljne negativne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Veliki broj opasnih materija utiče na kontaminaciju zemljišta, vode i atmosfere, a zbog svojih kancerogenih svojstava posredno prouzrokuje maligna oboljenja i druga oštećenja zdravlja kod dece i odraslih.
Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja Reciklera Srbije, kaže za eKapiju da se u Srbiji zahvaljujući kompanijama koje upravljaju opasnim otpadom godišnje tretira oko 60.000 tona opasnog otpada, što podrazumeva prikupljanje, transport, skladištenje i izdvajanje opasnih materija iz otpada.


DA OTPAD NE ZAVRŠI NA DEPONIJI 


Cirkularna ekonomija je alternativa današnjem modelu privrede koji podrazumeva nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Slikovito bi to moglo da se objasni primerom da jabuke koje niste pojeli, a počele su da trule, možete baciti u smeće ili od njih napraviti pitu.
Odlike cirkularne ekonomije su maksimalna iskorišćenost resursa koji su u upotrebi, što podrazumeva da otpad iz jedne industrije ne završava na deponiji ili u prirodi, već ga koristi neka druga industrija, kao sirovinu. Osim toga, ona je jedan od načina brobe protiv klimatskih promena.
Kao posledica konvencionalne industrije, privrede i navika ljudi u Srbiji danas ima 3.500 divlјih smetlišta i samo 8 sanitarnih regionalnih deponija. Reciklira se samo 5-7% otpada, dok se na godišnjem nivou materijal u vrednosti od 50 mil EUR odlaže na nesanitarne deponije.
 

 

MLADENOVIĆ: SANIRAN VEĆI DEO ŽARIŠTA U VINČI

Zamenik gradonačelnika Begrada Andreja Mladenović rekao je da je na gradskoj deponiji smeća u Vinči pokriven veći deo glavnog žarišta, i da gradjani nemaju razloga za brigu jer nisu predjene granične vrednosti zagadjenja vazduha.
Mladenović je za RTS rekao da gradjevinske mašine rade 24 sata na gašenju požara i da se na tome radi postepeno jer ne smeju da pridju samom žarištu zbog svoje bezbednosti.
Mladenović je dodao da požar nije moguće gasiti vodom, nego zatrpavanjem pukotina.
On je demantovao navode da nije odmah počelo gašenje požara koji je izbio 18. maja, objasnivši da se samom žarištu nije ni moglo prići.
"Postepeno smo dolazili do žarišta i samih pukotina gde tinja požar, koji se nalazi na dubini izmedju deset i dvadeset metara. To nije jednostavno, s obzirom na to da ekipe moraju da paze i na postojeća klizišta koja se urušavaju", rekao je Mladenović.

 
 
 
 
 
udruzenje reciklera

©Ios-Hrabri Čistač
Web Design & Development by

Webix Design