POSLOVNI PORTAL O UPRAVLJANJU OTPADOM I RECIKLAŽI 
www.reciklaza.bizwww.otpad.biz

Newsletter # 15

reciklaza
 I N T E R V J U 
 

POTREBAN JE RADIKALAN ZAOKRET
 

Početkom godine preduzeće za reciklažu stakla SFR a.d. Grejač je doživelo promene u
vlasničkoj strukturi, kako će se one odraziti na vaše poslovanje?

SFR a.d. Grejač je do januara 2017. bila u sastavu Yioula Group, sa sedištem u Atini, koja je bila lider u proizvodnji i reciklazi staklene ambalaže na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Yioula Group u svom sastavu ima fabrike za proizvodnju staklene ambalaže u Grčkoj , Bugarskoj, Rumuniji i Ukrajini. U januaru ove godine Yioula Group se pripaja BA Vidros grupi sa sedištem u Portugalu, a samim tim i SFR a.d. Grejač. 
BA Vidros sa osam fabrika u Portugalu, Španiji, Nemačkoj i Poljskoj, tržištem u jugozapadnoj i centralnoj Evropi i dnevnom proizvodnjom od preko 14 miliona komada boca i tegli pripajanjem s Yioula Group svoje poslovanje proširuje i na jugoistočnu Evropu.

Opširnije...
 
KOMUNALNA PREDUZEĆA - DUŽNICI ILI POVERIOCI?
 
Poslovno udruženje komunalnih preduzeća “KOMDEL”, koje okuplja preko 100 članica iz redova komunalnih preduzeća i prateće privrede, izvršilo je analizu uslova poslovanja komunalnih preduzeća, tražeći odgovor na pitanje u kojoj meri primena relativno novih zakonskih rešenja u oblasti finansijskog poslovanja utiče na likvidnost komunalaca.

Kada je u pitanju primena Zakona o izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, neka rešenja u startu stavljaju komunalna preduzeća u neravnopravan položaj u odnosu na komercijalni sektor. Naime, komunalna preduzeća imaju rok od najviše 45 dana za izmirivanje svojih obaveza prema komercijalnom sektoru, dok je taj rok u suprotnom pravcu za 15 dana duži – komercijalni sektor ima na raspolaganju 60 dana za plaćanja komunalnim preduzećim

Opširnije...

I N T E R V J U


Dušan Jakovljević Jafok je World Cleanup Leader, potpredsednik pokreta Let's do it! Serbia, projekt menadžer Fakulteta Futura, direktor ENVI TECH

OČISTIMO SVET U JEDNOM DANU

Pokret Let's do it! sa ciljem čišćenja divljih deponija je nastao još 2008. godine u Estoniji, a prvi put se i Srbija uključila u njega. Odakle potreba da se volonterskim akcijama rešava problem divljih deponija i da li je ovo efikasno rešenje?


- Kada su Estonci ušli u EU, očekivali su da će problem sa otpadom rešiti EU. Znači, ne razlikuju se oni mnogo od nas. I mi često mislimo da će doći tamo neki Merlin čarobnjak i jednim pokretom štapića počistiti đubre. Jedino što ne znamo je da se taj "štapić" zove batina i da ima dva kraja. I taj drugi kraj se njima obio po leđima, a evo i po našim već odlično radi. Samo što smo mi utrnuli i još uvek ne osećamo koliko treba. Kada su Estonci ukapirali da je taktika "drugovi 'vako ćemo, drugovi 'nako ćemo, treba da sednemo da se dogovorimo" jalova, oni su, kao pristojni ljudi koji nemaju psovke, oterali svoje "elite" tamo gde treba i pokrenuli akciju. I onda su se i sami iznenadili koliko je toga bilo po njihovim šumama. Toliko su se zaprepastili da su to uradili opet, pa opet i opet... i tako je to krenulo.-


Opširnije...


 

 
 

SRBIJA: 
Teško bez podsticaja obezbediti selekciju otpada
....

Srbija se suočava sa značajnom količinom istorijskog otpada, pogotovo u Pančevu u hemijskoj industriji, ali i sa rokovima koje nameće EU vezano za dostizanje kriterijuma u zaštiti životne sredine. Po grubim procenama neophodno je uložiti 1,1 milijaru evra do 2027. godine da bi se dostigli zahtevi EU, piše na portalu pančevačke komore.
Predstavnik preduzeća Božić i sinovi, koje ima licence za tretman elektronskog i električnog otpada i neonskih sijalica, je istakao da se suočavaju sa raznim problemima od kako je ukinut Fond za zaštitu životne sredine. Teško je bez podsticaja obezbediti selekciju otpada i zato često otpad završava na divlјim deponijama, a ne kod licenciranih preduzeća koja bi tom otpadu mogla da daju novu upotrebnu vrednost. To pitanje je sistemsko i mora se rešavati kroz podsticaje građanima da predaju svoj otpad, kroz podsticaj preduzećima koja se bave tretmanom i reciklažom, ali i kroz podsticaj društveno odgovornim preduzećima i kažnjavanju zagađivača.
Opširnije...

REGION: Uvodi se naplata po količini komunalnog otpada u svim gradovima i opštinama u Hrvatskoj

....

„Neki hrvatski gradovi već sada naplaćuju odvoz otpada po količini što je u skladu sa Zakonom o održivom gospodarenju otpadom. Ovom uredbom ujednačujemo praksu. Naplata po količini obavezna je za sve jedinice lokalne samouprave“ – rekao je državni tajnik u Ministarstvu zaštite okoliša i energetike Mario Šiljeg.
Državni tajnik Šiljeg je naglasio kako Uredba potiče odvojeno sakupljanje otpada i smanjenje količine odloženog otada na odlagalištu na način da će osim putem reciklažnih dvorišta i spremnika na javnim površinama građani moći odvajati otpad već i na svom kućnom pragu. Uvodi se i poticajna naknada koja potiče općine i gradove na povećanje odvojenog sakupljanja otpada, odnosno smanjenje količina odloženog otpada.
„Do 2020. godine moramo odvajati 50% komunalnog otpada. Trenutno odvajamo u prosjeku oko 24%. Ovom uredbom potaknut ćemo i ubrzati postizanje tih ciljeva“ – istaknuo je državni tajnik Šiljeg.

Opširnije... 

 
 
udruzenje reciklera

©Ios-Hrabri Čistač
Web Design & Development by

Webix Design