POSLOVNI PORTAL O UPRAVLJANJU OTPADOM I RECIKLAŽI 
www.reciklaza.biz
 www.otpad.biz

Newsletter # 53

 
 
 
                    S  R  B  I  J  A

 

 Ministarstvo tvrdi da ne krši SSP, o sankcijama EU ni reč


Za razliku od Evropske komisije koja tvrdi da država Srbija koči izdavanje dozvola za izvoz metalnog otpada i tako nanosi milione evra štete kompanijama koji se time bave krši principe slobodne trgovine a samim tim i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, u Ministarstvu zaštite životne sredine kažu za Danas da „striktno primenjuju Zakon o upravljanju otpadom i prateće podzakonske akte“, kao i da „ne postoji zastoj u izdavanju dozvola svima koji podnesu neophodnu dokumentaciju“. Međutim, kako saznajemo od izvoznika, većina dozvola je istekla, pojedini mesecima čekaju da im budu odobrene, dok su nekima odbijene uz obrazloženje da „postoje kapaciteti u zemlji“.

Opširnije

U    F  O  K  U  S  U


Kako se troši zeleni dinar?


Problemi zaštite životne sredine se u javnosti u Srbiji najčešće povezuju sa dva pitanja. Prvo je da nas čeka veliko prilagođavanje pravilima EU, a drugo je ko će to prilagođavanje da plati.
Najčešće pominjano rešenje jeste da zeleni dinar ide u zeleni fond. Pod zelenim dinarom se podrazumevaju prihodi od različitih ekoloških naknada (za posebne tokove otpada, za zagađenje, za zaštitu i unapređenje životne sredine i druge). Šta se, međutim, podrazumeva pod zelenim fondom?
Ako se pod zelenim fondom podrazumevaju sredstva raspoloživa za zaštitu i unapređenje životne sredine, on je i sada veći nego što je prikupljeno zelenog dinara. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (http://www.sepa.gov.rs) izdaci države za ove namene su u periodu od 2010. do 2016. u svakoj godini bili bitno veći od prihoda od ekoloških naknada.

Opširnije

              S  R  B  I  J  A
 

VOICE: Medicinski otpad opasan po zdravlje Rumljana, ako ne bude kontrole


Više od 5.000 građana Rume potpisalo je peticiju protiv izgradnje postrojenja za tretman medicinskog otpada kompanije „Sinofarm“ u rumskoj industrijskoj zoni, jer strahuju da bi takvo postrojenje moglo da ugrozi zdravlje meštana i životnu sredinu.
Investitori tvrde da neće, opštinari se zasad ne mešaju u svoj posao, a ekolozi tvrde da opasnost pret pre svega zbog veoma lošeg sistema kontrole koji je karakterističan za Srbiju. 
Opština Ruma prodala je kompaniji „Sinofarm“ koja se bavi proizvodnjom, uvozom i distribucijom medicinskog potrošnog materijala parcelu površine 1,4 hektara u Industrijskoj ulici za 8,5 miliona dinara. Parcelu su, kako kažu, prodali pre dve godine, a „Sinofarm“ je na praznoj parceli u junu prošle godine sa kineskom kompanijom „Beijing Medwaste Engineering“ osnovao novu firmu „Sino Medwaste“ d.o.o. Ruma i registrovao je za tretman i odlaganje opasnog otpada.

Opširnije

                    S  R  B  I  J  A
 

Obavezna taksa za deponovanje otpada i centri za reciklažu kao mere za zaštitu životne sredine


U Srbiji ima više od 3.500 divljih deponija, velikim delom u rečnim tokovima i poljoprivrednom zemljištu.
Kako pišu "Novosti", zato je "faktura" koju nam priroda šalje kroz poplave i sušu, Srbiju koštala za poslednjih 15 godina više od šest milijardi evra. Oko 250 miliona evra košta godišnje degradacija životne sredine, kao posledica lošeg upravljanja. 
Na stotine tona kancerogenih materija, ilegalno smeštenih po privatnim placevima ili zakopanih u zemlji, koje su ovih meseci "isplivale", posledica su višedecenijske nebrige o životnoj sredini, nedostatka adekvatnih kazni i inspekcijske kontrole, ali i manjka svesti ljudi. Od bacanja komunalnog otpada po ulici, mimo kontejnera, pa do prolivanja opasnog mašinskog ulja u kanalizaciju ili čak "čuveni" metod čišćenja septičkih jama ubacivanjem žive. 
Kada je nedavno u okolini Obrenovca pronađeno na stotine tona opasnih materija, zakopanih u zemlji, meštani sela Vukićevica, gde se to nalazilo, pričali su da su sve videli , čak i kad su radnici otpad zatrpavali, ali su mislili da kad zemlja to prekrije, nije ništa opasno. Svest građana, ipak, mogle bi da probude drakonske novčane kazne. 

                    S  R  B  I  J  A
 

Povećava se broj "čuvara kontejnera", na ulicama 24 sata dnevno


Na Novosadska Gradska čistoća i ove godine je raspisala javnu nabavku za angažovanje radnika za čuvanje kontejnera.
Kao i prošle godine, razlog za javnu nabavku i angažovanje radnika je sprečavanje uništavanja podzemnih kontejnera, kao i, kako se navodi u dokumentaciji, sprečavanje "krađe ambalažnog otpada i vandalizma na uličnim kontejnerima i betonskim korpama za smeće".
I ovog puta čuvari će patrolirati ulicama, osmatrati javne površine na kojima su postavljeni kontejneri, sprečavati uništavanje podzemnih kontejnera, neovlašćeno podizanje i iznošenje smeća iz njih. Tu je i sprečavanje ispisivanje grafita, lepljenja plakata po kontejnerima, gašenje požara. Takođe, čuvari će ponovo reagovati na "sumnjive predmete ostavljene pored kontejnera, kao i na sumnjiva lica", što je prošle godine izazvalo reakcije dela javnosti. 
Ulicama će patrolirati istovremeno dve patrole sa po dva člana. 

 
 
 
 
 
udruzenje reciklera

©Ios-Hrabri Čistač
Web Design & Development by

Webix Design