POSLOVNI PORTAL O UPRAVLJANJU OTPADOM I RECIKLAŽI 
www.reciklaza.biz
 www.otpad.biz

Newsletter # 41

 
 
 
            S  R  B  I  J  A
 

Beograd uvodi taksu za Vinču


Grad Beograd uvešće novu taksu za tretman otpada kojom bi se indirektno finansirala gradnja nove deponije u Vinči, a zatim i prerada otpada u ovom postrojenju.
- Uplate Grada Beograda novoosnovanoj firmi, čiji su vlasnici “Suez” i “Itoču”, biće značajno finansirane iz nove, namenske takse za upravljanje otpadom, dok su cene električne i toplotne energije proizvedene u postrojenju za dobijanje energije iz otpada garantovane dugoročnim sporazumima sa EPS i gradskom kompanijom za grejanje - izjavio je Filip Tijel, direktor kompanije “Suez” u Srbiji, na 10. “Balkanskom energetsko-finansijskom forumu 2017” održanom u Beogradu.

Opširnije

S  R  B  I  J  A

 

"Guši" nas 100.000 tona opasnog otpada

 
 
Gotovo da nema grada u Srbiji koji nema deponiju opasnog otpada! Procenjuje se da je na svakoj odloženo od 500 do 1.000 tona raznih, uglavnom industrijskih otrova. Alarmantan podatak da Srbiju "guši" čak 100.000 tona ovog opasnog otpada, na 80 do 90 lokacija, predočio je nedavno Miodrag Mitrović, predsednik kompanije "Miteko", na međunarodnom forumu "Danas odgovorno. Sutra održivo".
Da je problem ogroman, ukazala je i Privredna komora Srbije. Prošle nedelje uputili su predlog Ministarstvu za zaštitu životne sredine da Vlada Republike Srbije iz budžeta za 2018. izdvoji milijardu dinara za zbrinjavanje decenijama taloženog otpada u preduzećima u stečaju i restrukturiranju.
Nema kraja Srbije koji ne "krase" deponije opasnog otpada, što tekućeg od preduzeća koja rade, što od "istorijskog otpada" od preduzeća koja decenijama ne rade. Tako su žarišta po broju lokacija ili količini generisanog otpada - Beograd, Pančevo, Novi Sad, Pećinci, Subotica, Kostolac, Požarevac, Niš, Zaječar, Kraljevo, Čačak...

Opširnije...

  U    F  O  K  U  S  U

 

Rast i ekologija: Ključna pitanja održivog razvoja

 
Оdrživi rаzvој pоdrаzumеvа еkоnоmski rаst uz оčuvаnjе prirоdе i zdrаvе živоtnе srеdinе zа tеkuću i budućе gеnеrаciје.Kао kоncеpt nаstао је krајеm оsаmdеsеtih gоdinа prоšlоg vеkа istоvrеmеnо kаdа је sаzrеlа i svеst о rаzmеrаmа оpаsnоsti kоје pо budućnоst čоvеčаnstvа dоnоsi nаstаvаk ukupnоg lјudskоg dеlаnjа nа dоsаdаšnjim оsnоvаmа.
Pоslеdnji u nizu pоkušаја dа sе оbеzbеdi svеоbuhvаtаn i dеlоtvоrаn mеđunаrоdni оkvir zа оdrživ rаzvој је rеzоluciја Gеnеrаlnе skupštinе UN iz оktоbrа 2015. gоdinе. Оvа rеzоluciја nаzivа sе "Prеоbrаzimо nаš svеt: Pitаnjа оdrživоg rаzvоја dо 2030. gоdinе“, sаdrži 17 cilјеvа, kао i nаčinе dа sе оni оstvаrе. Znаčај оvоg dоkumеntа prеpоznаlа је i nаšа zеmlја, učinivši gа јаvnо dоstupnim nа Intеrnеt strаnici Nаrоdnе Skupštinе.

Opširnije...

       I  N  T  E  R  V  J  U
       Dr sci Aleksandra Anić Vučinić
 
 

 DEPOZITNI SISTEM ODGOVOR NA ZAHTEVE CIRKULARNE EKONOMIJE

 
U Intervju s Dr. sci. Aleksandrom Anić- Vučinić, vanrednim profesorom Geotehničkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, prodekanom za nauku i međunarodnu saradnju i predsednicom Hrvatske udruge za gospdarenje otpadom – HUGO.
Depozitni sitem kroz koji se prikupljaju za reciklažu plastične i staklene boce i limenke je u Hrvatskoj uveden pre 12 godina, kako ocenjujete njegove rezultate?
Ono što se na oko može vidjeti, bez ikakve stručnosti, jeste da je Hrvatska čista, nigde ne možete naći PET bocu da leži na ulici i zagađuje životnu sredinu. Sakupljanje tako velikih količina je u duhu cirkularne ekonomije, sve što sakupimo – recikliramo, tako da depozitni sistem daje jako dobre rezultate. Depozitni sistem je veoma kompleksan i složen. On zahteva veliku operativnu sposobnost, ali s druge strane, jako je efikasan.
       K  O  L  U  M  N  A
       Predrag Momčilović 
 

 Reciklaža u Srbiji: slučaj roze toalet papira

 
Na kom nivou je reciklažna politika u Srbiji i da li je napredovala poslednjih godina vrlo lepo nam pokazuje jedna reklama za toalet papir.
Dok se porodica šeta i kupuje u velikom supermarketu, devojčica donosi toalet papir koji joj se svideo i koji je, začudo, roze boje (stereotipizacija boja). U tom momentu na scenu stupa sveznajući otac koji joj objašnjava da taj papir zapravo nije roze boje, nego su ga zle čike obojile da bi sakrili da je napravljen od recikliranog papira. Nakon par sekundi vizuelne sugestije kako je reciklirani papir grozan, otac dolazi do krajnjeg zaključka da samo toalet papir od čiste celuloze može biti beo.
         S  R  B  I  J  A
 

 Premijera dokumentarnog filma "Ubijene reke"

 
Dokumentarni film "Ubijene reke" premijerno je prikazan na društvenim mrežama. Autor surovo realističnog ostvarenja o katastrofalnom stanju reka koje se ulivaju u Južnu Moravu je leskovački novinar Dragan Marinković, a film je nastao u produkciji Jugmedie.
U traženju lokacija širom Južne Srbije ekipi filma pomogli su predstavnici ekoloških udruženja, civilnog sektora, ribari, predstavnici lokalnih samouprava od Leskovca, preko Lebana, Pirota, Vranja do Niša, a finansijsku podršku pružilo je ministarstvo kulture i informisanja.
Autor filma, novinar Dragan Marinković, u izjavi za portal Reciklaža kaže:
- Ne samo dvadesetpetominutni film, već bi, na žalost, o katastrofalnom stanju vodotokova na jugu Srbije mogla da se snimi cela dokumentarna serija od najmanje 25 epizoda. 
 
 
 
 
 
udruzenje reciklera

©Ios-Hrabri Čistač
Web Design & Development by

Webix Design